Велики извоз пољопривредних производа Индије је одувек био моћно оруђе за Индију за стварање девиза.Међутим, ове године, у складу са међународном ситуацијом, индијски пољопривредни производи се суочавају са значајним потешкоћама како у погледу домаће производње, тако иу погледу извоза.Да ли настављате да извозите пољопривредне производе у великим количинама да бисте заштитили девизе?Или дати предност обичним људима са пољопривредницима као главним тијелом за стабилизацију живота људи?Индијска влада га вреди изнова и изнова вагати.

Индија је велика пољопривредна земља у Азији, а пољопривреда је одувек играла водећу улогу у националној економији.У протеклих 40 година Индија је снажно развијала индустрије као што су индустрија и информационе технологије, али данас око 80% становништва Индије и даље зависи од пољопривреде, а нето вредност пољопривредне производње чини више од 30% нето вредност домаће производње.Може се рећи да стопа раста пољопривреде у великој мери одређује стопу раста индијске националне економије.

Индија има највећу обрадиву површину у Азији, са 143 милиона хектара.На основу ових података, Индија се може назвати великом земљорадничком производњом.Индија је такође велики извозник пољопривредних производа.Годишњи обим извоза само пшенице је око 2 милиона тона.По обиму извоза и други значајни пољопривредни производи, као што су пасуљ, ким, ђумбир, бибер, такође су на првом месту у свету.

Масиван извоз пољопривредних производа је одувек био моћно оруђе за Индију за стварање девиза.Међутим, ове године, ограничени међународном ситуацијом, индијски пољопривредни производи суочавају се са значајним потешкоћама како у домаћем производу тако иу извозу.Досадашња политика „продај продај продај“ донела је и многе проблеме у домаћој економији, егзистенцији људи и другим аспектима.

У 2022. години, Русија и Украјина, као главни извозници житарица у свету, биће погођене сукобом, што ће резултирати наглим смањењем извоза пшенице, а потражња за индијским извозом пшенице као заменама на тржишту ће се значајно повећати.Према предвиђањима индијских домаћих институција, индијски извоз пшенице могао би да достигне 13 милиона тона у фискалној години 2022/2023 (од априла 2022. до марта 2023.).Чини се да је ова ситуација донела велике користи индијском пољопривредном извозном тржишту, али је такође довела до пораста домаћих цена хране.У мају ове године, индијска влада је најавила да ће успорити, па чак и донекле забранити извоз пшенице на основу „осигурања сигурности хране“.Међутим, званични подаци показују да је Индија и даље извезла 4,35 милиона тона пшенице у првих пет месеци ове фискалне године (од априла до августа), што је повећање од 116,7% у односу на претходну годину.Обим извоза пољопривредних производа нагло је порастао, а цене основних усева и прерађевина на домаћем тржишту Индије, попут пшенице и пшеничног брашна, нагло су порасле, што је довело до озбиљне инфлације.

Структура исхране Индијанаца је углавном житарица, а само мали део њиховог прихода ће се трошити на тако скупе намирнице као што су поврће и воће.Због тога су, уочи поскупљења хране, услови живота обичних људи све тежи.Да ствар буде још гора, због растућих трошкова живота, фармери су одлучили да се опскрбе растућим ценама својих усева.У новембру су званичници Индијског удружења за памук јавно саопштили да су усеви памука нове сезоне пожњевени, али су се многи фармери надали да ће цене ових усева наставити да расту као и раније, па нису вољни да их продају.Овај менталитет покривања продаје несумњиво додатно погоршава инфлацију индијског тржишта пољопривредних производа.

Индија је формирала политичку зависност од великог броја пољопривредних извоза и постала је „мач са две оштрице“ који утиче на индијску економију.Ово питање је веома очигледно у контексту сложене и нестабилне међународне ситуације ове године.Ако истражимо разлоге који стоје иза тога, ова дилема има неке везе са реалношћу Индије већ дуже време.Конкретно, индијска производња житарица је „укупно велика, а мала по глави становника“.Иако Индија има највећу обрадиву површину на свету, она има велику популацију и малу обрадиву површину по глави становника.Поред тога, ниво модернизације домаће пољопривреде у Индији је релативно заостао, недостају му напредни објекти за наводњавање пољопривредног земљишта и објекти за превенцију катастрофа, ослањајући се у великој мери на радну снагу, а мање на пољопривредну опрему, ђубрива и пестициде.Као резултат тога, монсун ће скоро сваке године у великој мери утицати на жетву индијске пољопривреде.Према статистикама, производња житарица по глави становника у Индији је само око 230 кг, што је далеко испод међународног просека од 400 кг по глави становника.На овај начин још увек постоји одређени јаз између Индије и имиџа „велике пољопривредне земље“ у конвенционалној перцепцији људи.

Недавно је домаћа инфлација Индије успорила, банкарски систем се постепено вратио у нормалу, а национална економија се опоравила.Да ли настављате да извозите пољопривредне производе у великим количинама да бисте заштитили девизе?Или дати предност обичним људима са пољопривредницима као главним тијелом за стабилизацију живота људи?Индијска влада га вреди изнова и изнова вагати.